Nema naslov
Juče sam (17h) obećao osobi koju volim najviše: "Neću više da pušim! Dosta je bilo."
Izdržao sam 24 sata. Ponosan sam.
Povukao sam prvi dim i povukao trećinu cigarete (100s) duboko, kroz ždrelo u grlo do pluća, duboko, duboko, do najsitnije alveole svoga krvotoka. Centar za sreću je odreagovao, pa, srećno. Ispuštavao sam dim polako, verovatno je izgledalo kao da mi duša isparava i to je OK...
I, evo, ostale su mi tri cigarete (tehnički dve jer upravo palim jednu). Da li sam gori nego što sam bio? Da li sam bolji? Da li me ona više ili manje voli sad, to mene muči, a verovatno nema odgovora jer su varijable previše male a priča previše tesna da bi između ovih reči stalo i LJ od ljubavi. Znam da bolji nisam sigurno ali znam isto da samog sebe barem malko bolje znam, jedan delić, makar ružan.
Prva od tri poslednje cigarete polako dogoreva i, evo, gledam žar, moj oganj pakla. Zaslužen, naravno, sam sam ga tražio. Ni prvi ni poslednji porok a ni najslađi. Samo dostupan, jeftin, legalan, lak kao što je lako disati, lak kao što je danas sve lako osim življenja.
Jedna cigareta= 5 minuta
Jedna pakla= 100 minuta
I 8 sati spavanja (uz malo sreće)
Nešto ode i na žderku i kenjaru.
Ostatak dana= Neka nam je bog na pomoći.
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.